Цртица из нашег живота: лук, он, земљотрес и сан

Аутор: Анђелија Дејић

Стајала је и љуштила лук над радном површином у кухињи. Имала је увек исте покрете: одреже са оба краја онај задебљали део и полако скида љуспу по љуспу лука. Затим га расече на пола и почне са стрпљивим сецкањем. Лук, наравно, пусти свој сок, мирис који заболи очи, те сузе саме кренy. Ту љутину лука одувек је мрзела, као и мирис крви. Он је стајао до ње и смирено причао о државној пљачки, сав црвен у лицу. Вода у којој се кувала супа кључала је и пара је неометано летела изнад њихових глава. Објашњавао јој је како је због дуга од два рачуна за инфостан деди блокирана пензија и како му није стигла никаква опомена већ одмах пресуда и решење. Већ се загрејало уље у тигању и она је сузних очију убацила свеж лук у врело уље. Бобан је објашњавао како ће се деди у наредна три месеца одбијати дуг од пензије ‒ од сваке већ умањене половине по пола новца ићи ће за наплату дуга. Лук је зацврчао и одскакао од тигања, као да се неуспешно брани и опет је пустио мирис, овог пута онај лепи мирис прженог лука. Његова белина полако се губила, постајао је све мекши, провиднији, губио је љутину и  полако био спреман да постане нешто друго.

„А деда је матор, болестан, изгубио је све, па сад још и ово да га снађе, а само да ми је рекао ја бих му помогао!“ ‒ рекао је Бобан док је гледао у правцу прозора, замагљеног од паре кроз чије је стакло видео ватромет. Боје су се разлиле по карабурмском мраку који је од претеране изградње нових и надоградње старих зграда, одавно остао без своје црнине. Жуте, црвене и зелене ракете букнуле су по небу као кокице и распршиле се у пуној раскоши својих боја.

Она је сецкала црвену паприку кад ју је звук ватромета омео и радосно је погледала ка њему. Лук је био довољно дуго динстан па је почела са осмехом да убацује исецкано поврће: црвену и зелену паприку, свежи першун и младу пилетину. Налила је сок од парадајза, поклопила шерпу и смањила ринглу. Бобан јој је пришао, нежно загрлио и питао како је она провела дан. Рекла му је како је ујутру видела да јој је божићни кактус пророцветао. Потпуно задивљено му је причала о лепоти тог ружичастог цвета. Затим му је причала о томе колико је безуспешно покушавала да заврши причу коју дуго држи у глави, можда чак и предуго ‒ толико да се прича прејако уткала у њену подсвест да је не може избацити из себе. Загрлила га је и рекла му како је опет изгубила БИЦ упаљач, што није чудно за њу. Она је особа која губи упаљаче. Мазно му је говорила како је један део поподнева лежала у кревету и мастурбирала. Волела је да ужива у свом телу, да је било право задовољство гледати је.  Одвезао јој је кецељу и пољубио.

Прозор је и даље маглио. Као у замрљаном огледалу, оцртавала су се њихова задовољна, гола тела. Лежали су на поду. Глава јој је била на његовим грудима, а он ју је мирно гладио по замршеној коси. Негде у даљини чуо се ватромет. Обоје су се блажено насмешили на његов звук. Ручак је био готов. После неког времена устали су и отишли у купатило. Топао туш након оргазма обоје су волели. Некада се само купају заједно, уз пољубац и причу како су уживали у претходном сексу, а некада само туширање доведе до још узбуђења и обоје се препуштају још једном вођењу љубави. Ове ноћи она је причала како воли дане када доживи више оргазама, а он је нежно пенастим сунђером прелазио преко њених голих леђа. Након тога је намазала млеко за тело са мирисом мора, обукла пиџаму и легла крај њега у кревет. Бобан је подесио аларм за посао, а она је ставила телефон на пуњач.

„Знаш ли да је сестра мог деде умрла од страха?” ‒ питао ју је док је спуштао телефон на симс. Испричао јој је како је баба била стара и спавала је кад је тло почело да се тресе. Тргла се и схвативши одмах да је земљотрес. Али био је то земљотрес какав она до тада није осетила. Можда је и заборавила какав је осећај када почне земља да се тресе, када човек схвати колико је мали и беспомоћан. Некако јој је деловало дуже и јаче него раније. Тело јој се згрчило, исколачила је борама уоквирене очи и осетила јак грч у грудима. Покушала је да удахне, али ваздух није допирао до плућа. Грабила је за дах, док је слушала сопствено срце како се бори за сваки откуцај. Грч је стезао све јаче.

„Ујутру је деда отишао до ње да попију кафу. Нашао ју је у кревету, већ укочену и са другом бојом.  Каже да је позвао полицију, хитну и све што треба, а затим је отворио прозор и у собу је упловио мирис кошене траве. Каже деда да га од тог дана тај мирис подсећа на смрт. Кад мало размислим, то и јесте мирис мртве траве, зар не?“ Уместо одговора добио је пољубац.

Сат времена након тога, схватила је да неће моћи још дуго да заспи. Устала је и запалила цигарету. Дим је летео по соби и увијао се по ваздуху. Погледала је Бобана. Спавао је мирно, на стомаку, главом окренутом ка прозору. Укључила је рачунар и решила да напише причу о луку, њему и земљотресу.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s