Треће око

Ауторка: Верица Преда ПреВера

Пишите ауторки:

* Прича је настала као одговор на изазов „Позајмљена реченица“. Погледајте и остале прозне одговоре на изазов овде.

Треће око

Верица Преда ПреВера

Реченица, коју је Верица Преда ПреВера позајмила за потребе изазова, налази се у 3. реду, 13. странице романа „Адамово ребро”, ауторке Бранке Баретић Миленковић (издавач „Нова поетика“), а гласи: „И тако из дана у дан, из театра у театар”. И она ће бити увод у ПреВерину футуристичку прозну сатиру насловљену са „Треће око“, у којој се преламају тренутна дешавања и њихове могуће последице умножене кроз временску призму. Верица Преда ПреВера је књижевница, чланица Удружења књижевника Србије, Друштва књижевника Војводине. Пише поезију и кратку прозу, која се, било у оригиналу или преводима на друге језике, налази у зборницима, збиркама, књижевним часописима, како домаћим, тако и иностраним. Ауторка је збирке песама „Глосаријум (не)приметних слика” (ИК „Мали Немо”), коауторске збирке „Ромима на дар” (ИК „Ром продукција) и . Jедан је од оснивача и председница Вршачке Афирмације Уметника АРС (ВАУ АРС), удружења иза кога стоји НиноДраг пројекат, а у оквиру ког води Дечју глумионицу „Смехуљци“. Унутар ВАУ АРС-а се и остварила као учесник бројних перформанса, организатор трибина, водитељ програма, радио и видео емисија, затим и као дизајнер дигиталног уметничког садржаја, косценариста, извођач више перформанса и дечјих представа, аутор сонгова… Учесник је бројних уметничких догађаја, песничких манифестација, фестивала, колонија у Србији, Румунији, Македонији, Хрватској, БИХ – Републици Српској… Ауторка је емисије „Шољица (само)разговора која се емитовала у две сезоне нашег НиноДраг РАДИОПИСА. Загонетна попут њеног песеудонима, ПреВера, помало је сликар реалности и сањар попут Жака Превера, која своје писање изједначава са битисањем „с местом боравка сневача и записивача отисака утисака и (не)приметних слика”, у граду под Кулом.

***

И тако из дана у дан, из театра у театар, и тако из дана у дан, и тако из дана у дан, из театра у театарзвук, налик на лет комарца и игру флуоросцентног обруча око фигуре која је стајала на платформи Generate QR, нагло je прекинуо речи које су се понављале, као точак у кавезу са Junzi imperialis које је хранио 1/20 дозе vaccine-2051, измеђи двеју еклипса. Када је црно Low-E стакло добило неутралну боју, закорачио је у собу без углова. Осврнуо се око себе, огледајући се у одсјају стаклених површина Max tempered glass монитора. Био је то први пут да затражи ANSWER. Питајући се коме да се обрати, изнад његових очију појавио се плутајући екран из кога је плави Rob-Q10, кружећи око њега, обмотавао сноповима фотона и осликавао HR diagram у бојама спектра. Након неког времена, које није успео да измери, Rob-Qzero суочио се са пулсирањем аминокиселинских тачака и светлуцањем Grotrijan енергетске мреже. Инфразвучна фреквенција Rob-Q10 прекинула је благу вртоглавицу новопридошлог пацијента:

– XY полни хромозоми, генерација Rob-Qzero

– Старост: 33 окретаја Сунца

– Земаљско одазивање: Богодан

– IQ: > од 139 

– Едукација: NutritionBioTech 2050

– Ниво перцепције: изнад просека

-Енергетска крива: дозвољени енергетски прелази

– Енергетски нивои: max проходност

– У пределу пинеалне жлезде интензивна енергетска активност

– У пределу пинеалне жлезде интензивна енергетска активност

– У пределу пинеалне жлезде интензивна енергетска активност

– У пределу пинеалне жлезде интензивна енергетска активност

 „Да, то је то.” Потврдио је сам себи Rob-Qzerо. Безгласно се упита: „Како ће ова аномалија утицати на мене!?”

Rob-Q10-плави, GenMod100 одговори кружећи око њега: „Утврђено је да је регистровани недостатак, последица наслеђа првог реда XX полних хромозома и рефлектује се кроз СЕЋАЊА, која успоравају и прекидају  равнотежу можданих функција. Сећање дестабилизује фракције нервних завршетака. Сећање нас преобликује у осетљива, несигурна и непотребна бића. Сећање ствара чулност и квари идеалну структуру. Сећање прекида смиреност. Сећање је превелика доза човечности. Сећање враћа у прошлост. Прошлост је непотребно бреме.”

Rob-Qzerо се замисли: „Да, Rob-Q10 је у праву.” Све чешће је посматрао патњу Гибона чији су се крици и гласови среће гасили и нестајали након тест vaccine-2050RNK. Све чешће га је пекло између средине чела. Појављивали су се снови са узнемирујућим сликама… уморна јутра… деконцентрисаност… сузе након транспорта човеколиких мајмуна у Собу за аутопсију (Autopsy room).

„Видиш!” уперио му је зелено плави зрак амазонита у тачку пресека изнад корена носа и између обрва…

Зрак се преламао, ударао у очи, скретao и на крају фокусирао на мрежњачу. Ћелије су се узбуркале. Информације су лелујале доспевајући у мозак, обрађивале се брзином светлости и стварале слике. Свака је слика пекла крајеве неурона и грануларну цитоплазму. Гледао је жену која је имала високо чело попут његовог и исту, необично плаво-зелену боју очију.

Слушао је шапутање високе докторке: „Не, колега, не желим да примим OmegaRNKvakss, мој син ће се родити са неоштећеним геномом, дојићу га све док ме Врховни не пошаље у Нову лабораторију (New laboratory)!”

Сегменти згуснутих пиксела титрали су и смењивали се вртоглавом брзином. Стационар. Зграда под водом. Игла у цервикалној тачки. Разливање течности по циркулаторном систему. Грч у рожњачи. Quantum кревети. Computer Room. Injection into the spinal cord. Quantum неокортекс. Code у quantum mail-у. Биорезонантне таласе црвенокосе докторке. Дечак коме је радијација спржила косу, трепавице и нокте. Нејасни шапат који се понавља… И тако из дана у дан, из театра у театар, остани човек, остани биће, остани човек, остани биће… делта таласи електроенцефалограма… Q50 електроконвулзивни утицајмајмуни…кавез… мртве очи XXГибона…књига доза vaccine-2051…

„В и д и ш!!! Сећање боли! Избриши сећање! Оно је вишак! Кодирај свој смисао! Кодирај своју мисао!”- понављао је глас из плутајућег екрана.

У моменту када се фреквеција Alfa можданих таласа трансхуманида Rob-Qzerо спустила на 5,3 Hz, енергетско поље Max tempered glass монитора број 666, спустило се између слепоочница и полако усисавало површину коже, захватајући корен носа.

„Процес је започео. Трајаће нешто дуже… приближно 6,969 петаметар… одбројавам: један, два, три, четири, пет, шест (1, 2, 3, 4, 5, 6)…”

„ Седам, осам, девет, десет (7, 8, 9, 10)!!! … Богданееее!!! Бокииии! Боки! Устааај!!! Вежбе само што нииисууу п о ч е л е! Оопеет кааасниииш! Јаа немааам времееенаа да те чееекааам и вооозииим… зваали су са клинике… пооов е ћ а н је број обоолеелих… сви су ууумооорни, неема смисла да кааасним иако је свеее посталооо б е с м и с л е нооо… И тако из дана у дан, из театра у театар… нее назире се краај!” – Будила је црвенокоса дама, тек зашла у пету деценију, момка који се још увек поспан, уз гримасу бола,  држао за чело.

„Ух, устајем… знам… пече ме између веђа… баш боли… ухх!“

„Нее прееенееемажи се, нешто си саањаооо в е р о в а т н о или си се ударио, чим те пече. Тии момче, као а п с о л в е н т квантне физикеее би требао да знаш да се на тооом месту налази треееће окооо, које има утииицај на нашу интуицииију, дуууховни живооот, с е ћ а њ е, меморијуу, е м п а т и ј у, на моћ предвиђања, теелеепаатиијуу… Постоје духовне технике којима се може ооотвоооорити, али догађа се и да се отворииии случајноооо…Повезују га са епифизом, коју је славни француски филозоф Реенеее Декарт називао седиииштеееем дуууушееее и нааглаашааавааоооо колико је њена улога вааажжжннаа. Моја колегиница која се бави реикијем тврди да је Треећее окооо – око мудрооости – шеееста чакра, индиго плаве боје и да су након активације трећег ока, снови толико необични, а перцепција, перцепција је тада повећана, хвата чак визије и поруке „са оног света”. Водили смо скоро расправу о томе колико снови постају  бојно поље чудних емоција и призора.  Она тврдиии да то зна да буде врло интензивно, па неки људи посееежу за лековима од којих ће боооље спавати, а они пак делујууу тако да се трећеее окооо враћа у стадијум у ком је и раанијее бииилооо.  Наводно, тоо сеее догааађааа због тога што чааакре нисууу у  р а в н о т е ж и  када се трееећеее окооо оотвооори и долази до зааастоооја у њиховом прооочишћааавању, а  нагооомилаааавање тих еенергииија почиње негативно да се одражаааава нааа нааас. За чакре се кажеее да су енееррргетскииии точкови, а точак сеее неее окрећеее доброоо, акооо нијеее  п о д м а з а н  како треба.” Слушао је своју мајку и поред бола, размишљао о томе колико може брзо да прича, мисли и спрема се за посао у исто време.

„Боки, ооотишла сам. Палим своје точччкове… иии…. И тако из даана у дааан, из театра у теааатаар.” Слушао је своју мајку свакодневно, са истим поздравом, нагласцима и реченицама које је изговарала на изласку из куће.

Богдан је полако устајао извијајући атлетско тело. Једном руком се и даље држао за главу, другом се хватао за даљински управљач, желећи да укључи ТВ. Стиснуо је насумице јагодицом кажипрста на мекано дугменце управљача. Момачком собом разлегао се мелодичан глас популарне, прсате спикерке:

„… у се чланови Кризног штаба за борбу против коеона вируса. Седницу су још прошле недеље хитно тражили чланови медицинског дела, због појаве новог вируса ГО – Омега, који нам се приближава, а једна од главних тема на седници Владе била је хитни увоз вакцине Q-Оmmega RNK, ради превен…”

Богдан је нагло променио канал. Док се ужурбано спремао и проверавао време на Aјфону 13, слушао је:

„A за љубитеље уметности репризирамо снимак представе ,,Живот је сан”, Театра Зонг, антиутопијске хорор приче засноване на драми „Живот је сан”, Педра Калдерона де ла Барке. Ово је ауторски пројекат Дине Маркове и Бојана Арсова, одиграног премијерно у оквиру главног програма фестивала „Театар на раскршћу”. Представа прича о животу као мрачном сну и причи која безбрижне дечје игре супротставља политичким играма и манипулацијама. У мутираној, радиоактивној стварности створење се само рађа и бива напуштено. Али, шта је оно – затвореник, принц? Шта човека чини чудовиштем, како мутира оно што је људско у њему? Ако се зрелост у свету чудовишта манифестује у томе да постане чудовиште, какву будућност онда култивишемо за себе? Какав је свет који сањамо, какав сан живимо? Дакле, „Живот је сан” први је професионални целовечерњи пројекат редитељке Дине Маркове и први пројекат Бојана Арсова као кореографа, визуелног уметника и костимографа… Останите са нама.”

Најаву је прекинула реклама о најновијем препарату за подизање имунитета, све траженијим капсулама Q50. Тршави момак је журно истрчао  у врелину дана, размишљајући о одговорима које ће добити на данашњим вежбама на тему „Биоцентризам”.

…наставља се.

А, како гласи твоја прича инспирисана „позајмљеном реченицом“? Пошаљи нам је на ninodrag@outlook.com, а као награду за труд очекуј књигу.

Сазнај више о изазову овде.

Foto: Ali Pazani

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s