NinoDrag 5. emisija uživajte:

28. decembra desio se peti NinoDrag pod nazivom „Ukrštanje“. Svaka je rašlja grane ukrštaj, svaki odraz u ogledalu je tek jedna verzija naše pojavnosti. Svaka čestica ukrštajem tvori sve vidljivo. Pet prstiju, pet čula, pet elemenata na kojima počiva svet. Broj pet je broj ljudskog tela – dakle, čoveka samog. Dve ruke, dve noge i glava čine Da Vinčijev petougao, zvezdu. Pet je i petlja, večerašnji Ninodrag, centar svih naših ukrštaja je u znaku broja pet. Svoje stvaralačke petarde sa nama su bacali novi i novostari NinoDragci. Marija Takić (Beograd), koju smo prvi put upoznali na „Timočkoj liri“, donela nam je ukrštaj modernog scenskog izvođenja i poezije, takozvani slem. Reči njene poezije prizivaju razne muzičke žanrove. Njena poezija, često nenaslovljena, petlja je svega što iskusi, kao ritmično pucketanje prstima. Bojan Kiš (Vršac), pisac obećavajućeg prezimena i vaspitač, ukršta dva književna roda – prozu i dramu. Priču mu tvore dijalozi, kao što ćemo to videti u „Autobusu“, ponekad je apsolutno preuzimajući. Podsećaju i na mikro scenarija za film, jer sve slike apsolutno možete da zamislite. Nikolina i Bojan inače imaju zajedničke početke u Vršačkoj radionici gde su kao tinejdžeri održavali svoje prve književne večeri. Domaći NinoDragac Antonela Mik ukršta svakodnevne životne situacije i poeziju, kao stihovane vesti iz podsvesti. Njena poezija je sažeta i filmična, ali s bogatstvom sadržaja jedne obimne drame, stoga i vrlo zahvalna za kratke video kadrove. Andrijana Takić ukršta solo pevanje i sviranje, a stidljivo, kaže, piše i poeziju. Igra žice gitare i glasa vidljiva je kao ples njenih facijalnih mišića. Pored Šimuna, ona je u NinoDrag unela muziku. Stvaralaštvo našeg novostarog gosta Šimona Subote je specifičan ukrštaj književnosti, muzike, filma, i on je sam po sebi bio inspiracija za temu ovovečernje emisije. S velikom odgovornošću i samosvešću pristupa rečima, što se može videti i u pesmi „Izlazak“ (iz rukopisa „Kambrijum“), a naizgled lagano stvara moćne rečenične sklopove, gotovo intuitivno, koristeći svo svoje bogato misaono iskusto. Anđelija Dejić iz svakodnevnih doživljenih situacija izvlači potku i, poput drevnih vezilja, veze priču, kao sudbinsku mogućnost svakoga od nas. I stvarno, njene priče su kao vlastiti odraz na zamagljenom prozorskom staklu dok napolju pada sneg. Život se prelama u njenoj prozi, koliko i prozaičnost u životu – što je itekako vidno u njenoj trodelnoj priči „Ambiciozni Sizif“, nastaloj po istinitoj priči ali i kao osoben međuumetnički uticaj. I NinoDrag je sam po sebi ukrštaj svih mladih stvaralačkih izdanaka koji su voljni da dele sve što stvore. Ovo veče bio je ukrštaj ukusa različite hrane poslužene na stolu, ali i kreativnih izazova koji su podrazumevali da se na autorskim pesmama ovovečernjih gostiju urade kreativne intervencije po diktatu inspiracije i sopstvenih stvaralačkih manira. Neko je prekombinovao stihove u vlastitompoetičkom duhu; neko je pisao reklamni slog date pesme, neko smišljao anegdotu inspirisanu pročitanom pričom, neko se zamislio nad naslovima i slobodno plovio asocijacijama… Svirali smo i pevali na stihove stvorene i komponovane pod okriljem NinoDraga, delili stvoreno i ukrštali se u zajedničkom misličarenju, svesni da sve što prećutimo i sakrijemo ne podleže ovom prvom zakonu stvaranja – ukrštaju. Sutradan smo posetili staru postavku Narodnog muzeja, koja obuhvata ogromni hronološki opseg od drevnog paleolita do umetnosti 20. veka, tragajući za novim inspiracijama.