Mi o Lei

Otkako smo je upoznali kao talentovanu šesnaestogodišnjakinju koja stidljivo prinosi rukopis svoje prve zbirke pesama, pa do samosvesnog, samouverenog, radoznalog stvaraoca – svedoci smo njenih stvaralačkih mena. U okviru zajedničkog nam VAU ARS-a osmišljavali smo kako će stihovi grafički izgledati, a potom i kako će zvučati u performansu na sceni gde smo s kutijama na glavi i lastišem oko nožnih listova ispitivali njihovu elastičnost i odjek među čitaocima. A odjeknuli su, verujte, jer danas Leine stihove pronalazimo po časopisima, portalima, u video filmovima, na plakatima okačenim na društvenim mrežama. No, najsrećniji smo bili kada ih čujemo kako ih, onako sveže, misteriozno izgovara na NINODRAG ZAJEDNIČARENJIMA, iako bi nas postavila u ulogu rebus rešavalaca. Njena poezija zaokuplja nervne impulse i tera ih da šetaju od jedne slepočnice ka drugoj dok ne naiđu na nekakav mesnat zaključak. Od svakodnevnih relikvija stvara refleksije, refleksije preinačuje u simbole koji toliko toga mogu da znače, a ne moraju. Prosto i jednostavno, mogu samo da postoje, baš kao i svako ljudsko biće na ovoj planeti. Eto, onda razumete zašto se radujemo svakoj novoj Leinoj pesmi kao rođenoj i preporučujemo da je pratite i čitate.

Leina biografija

Rođena je 31. 7. 2001. godine u Pančevu, gde je pohađala Tehničku školu, smer grafičara. Piše poeziju i prozu od malih nogu. Njena poezija objavljivana je u časopisima, zbornicima i internet portalima popu „Rukopisi 42“, „Rukopisi 43“, „Stremljenja“, „Strane.ba“, „Eckermann“, „Književne novine“, „Lumina“, „Šraf“… Prvi zbirku pesama pod nazivom „Kutija nepravilnog oblika“ objavila je u VAU ARS-u, 2018, čija je članica, a promovisala ju je kroz niz performansa (više o tome ovde). Pored toga, bavi se fotografijom i grafičkim dizajnom. Trenutno studira grafički dizajn u Beogradu, nakon čega će umeti da kontroliše ceo proces kreiranja jedne knjige – od reči do samih korica.