Mi o Sari…

Bio je jul 2019. godine, a u toku Festival kulture mladih Srbije u Knjaževcu i finalno veče „Timočke lire“, na Festivalu kulture mladih u Knjaževcu . Pred mikrofonom stajala je ona – u džinsu i pamučnoj majici, razbarušene kovrdžave kose, nežnog glasa koji se promaljao na rubu tišine; jednostavna na prvi pogled, ali samo na prvi pogled, no raskošna u svom poetskom izrazu. Prvi svesni susret sa Sarom bio je ujedno i susret s njenom poezijom, a uz poeziju i susreli smo se i sa njenim izvođenjem, koje će te godine zavredneti nagradu „Timočka lira“, koju dodeljuje Radio Beograd 2 najboljem mladom pesniku. Da je reč o nama dragom, posebnom, mladom, talentovanom čoveku, govori i to da je upravo ona otvorila svojim gostovanjem NINODRAG ZAJEDNIČARENJE. Već sledeće godine poštar nas je obradovao pošiljkom koja je sadržala njenu prvu knjigu „Nekoliko ogromnih toplina“, koja je drag deo NinoDrag biblioteke. Upravo taj naslov savršeno precizno opisuje jedinstvo njene stvaralačke ličnosti i poezije – jer nakon ovakvog poznanstva nije moguće ne osetiti nekoliko ogromnih toplina. Upravo onih utešiteljskih toplina koje nastupaju onda kada vas ne tako prijateljski nastrojena stvarnost iz njenih pesama opkoli sa svih strana.

---

Sarina biografija

Sara Stanojević, rođena je 1994. godine u Beogradu. Diplomirala je na Stomatološkom fakultetu u Beogradu. Dobitnica je nagrade Timočka lira za 2019. godinu, koje dodeljuje Radio Beograd 2 i Festival kulture mladih Srbije u Knjaževcu. Zahvaljujući tome u 2020. godini objavljuje svoju prvu zbirku pesama „Nekoliko ogromnih toplina“. Živi u Mladenovcu odakle trenutno radi od kuće kao medicinski asistent doktoru iz Njujorka.

---

O Sarinoj poeziji

Poezija Sare Stanojević, ne teži skladu ni ljepoti u uobičajenom poimanju poezije u užem smislu, konvencionalnim oblicima niti mitskim iluzijama o zlatnom dobu nostalgije, naprotiv, ona je brutalno iskrena, disonantna, tamna, s virtuelnom lakoćom isprepletenih stihova s eksplozivnim nizanjem kontrastnih slika i logički negativnih kategorija među kojima dominira dehumanizacija, destrukcija, nihilizam – u krajnjoj liniji filosofski paradoks i ekskluzivna disjunkcija tipa ili – ili, konačna privid (ne)mogućnosti izbora.

(Iz prikaza Katarine Sarić, Vavilonska biblioteka)