NINODRAG 7 – Snatrenje

Audio emisiju možete poslušati ovde:

Učesnici: Miloš Ilić, Antonela Mik, Anđela Pendić, Jasmina Trifunović, Matej Vilotijević, Anđelija Dejić
Voditelji: Miša i Nina

Prestupne 2020. godina, prestupnog 29. februar, kao drugi događaj u jednom mesecu i to najkraćem, NinoDrag 7 je, dakle, po svemu sudeći – prestupan. Prestupio je i tematikom – iz realnosti u snatrenje pod simboličkom kapom broja sedam. No, prestup se nikako nije desio s autentičnom ispunjujućom, konstruktivnom atmosferom s kojom gosti, u vidu osećaja, odlaze kućama. Ovoga puta smo tematski snatrili. San je, kako je to lepo umeo da kaže Pavić, svakodnevni kraj života, mala vežba smrti, koja mu je sestra, ali svaki brat nije podjednako blizak sestri. Smrt i san su u neobičnom srodstvu i onaj ko bi uspeo da usavrši majstorstvo u čitanju snova, približio bi se saznanju tajne smrti.

Usnuli smo sedmog NinoDraga kako sedam dana stvara svet od krpica snova. Svakom je pripremio beleg ali i uputstvo kako se sedmog dana izbegava potop i kako se šalje ptica po grančicu. Treba udahnuti i brojati do sedam, a ne izgubiti vazduh. Najave i ovog puta sjajnih gostiju bile su u obličju prepričanih snova. Snove su, uz svoje radove zastupljene u NinoDragovoj čitanci, u okviru NinoDrag emisije s drugima podelili pisac Miloš Ilić (Pančevo), akademska slikarka Jasmina Trifunović (Užice), pesnikinja Antonela Mik (Pančevo), pesnikinja Anđela Pendić (Beograd), pisac Matej Vilotijević (Vršac), i naravno, neizostavni NinoDrag trio – Miodrag Jovičić, Nikolina Nina Babić i Anđelija Dejić. U emisiju se, putem telefona, uključila i pesnikinja Verica Preda PreVera iz urbanog srca VAU ARS-a, Vršca, podelivši i svoje stavove o snovima, kao sinonimima želja i težnji, i jednu svoju pesmu posvećenu rumunskom pesniku Nikiti Stanesku. Učesnici su se oprobali u izazovima inspirisanim vlastitim snovima, pa tako su od izabranih reči iz teksta snova stvarali pesmu ili crtež, prizivali anegdote, bogato opisivali stanje sna, stvarali psihološki profil snevača na osnovu pročitanog sna, itd. Istovremeno, uživajući u Mišinom kulinarskom umeću, ovog puta u vidu izvrsne i te večeri mnogo puta pomenute pite sa sirom.

*

Miša je ispričao san u kom se obreo u Pančevu. Evo, u jednom sam sanjao da šetamo nas nekoliko ulicom Pančeva, umorni kao psi pričamo o pivu (Autor je zbirke pripovedaka Priče o pivu (Laguna, 2008), za koju je dobio nagradu Edo Budiša (2018), i Umorni kao psi(Partizanska knjiga, 2017)). I dostigla bi ta priča dramatičnu tačku ključanja, a i mi sa njom bi postali mizeri da nismo nabasali na jedan klub, Pogon mislim da se zove (Antonela je onomad držala promociju). Mi unutra, a ono kao da je Lotrek, a pored njega Loteramon, Po zanimanju očivad. Zagledaju ogledala Danice Marković po zidovima. Jednog povuče nečija Ruka, pa Metak u Mrak. Smrt Kraljevića Marka. Posle nasta pravi Rat među Rabadžijama. Neko viče: Trči i mi trk. Onda sam se probudio, protrčao koz ceo dan i ugledao, šta ugledao – evo vidim Miloša Ilića kako gleda kroz prozor. Miloš Ilić je radio je kao dramatrug na predstavama Mizeri (Atelje 212) i Tačka ključanja (premijera SKC Beograd), čiji je i autor. Diplomska drama Čovek bez mase izvedena je 2013. godine na Ex Teatar Festu, u Pančevu. Za Radio Beograd napisao je radio drame: Ruka, Rat, Smrt Kraljevića Marka, Metak u mrak, Rabadžije, Trči, Lotrek, Po zanimanju Očivad, Slepi, Lotreamon, Ogledala Danice Marković. Učestvovao je na festivalu Kikinda Short 2010. godine. Danas vodi radionicu kreativnog pisanja kojom pomaže mladim autorima da dođu do svog stilskog i tematskog uobličenja.

*

 Nina je ispričala svoj san povezan sa Pančevom. Sanjala sam da sam kutija nepravilnog oblika (Kutija nepravilnog oblika, 2018, VAU ARS, Vršac) koja se ‒ gle huljenja na fizičke zakone ‒ kotrlja Pančevačkim šetalištem, kao da sam lopta. Ne žuljaju me ivice, za divno čudo, ali osećam da me ponekad gadno nažuljaju reči, pa dok ih premestim, pojedem supu iz kesice, otrčim do Vršca i nazad, da proverim elastičnost mentalnih udova – i uspem da ih složim tako da čak od skuvanih rezanaca napišem pesmu. Pesma je nosila naziv Antonela Mik (Pančevo). Antonela Mik je mlada pančevačka pesnikinja ogromnog talenta, imali je svega 16 godina kada je knjiga „Kutija nepravilnog oblika“ objavljena uz podršku Vršačke afirmacije umetnika ARS, čiji je član; učenica je četvrte godine Tehničke škole „23. maj“ u Pančevu i svojom istančanom poetikom po ko zna koji put dokazuje da je sklonost ka prirodnim naukama neprikosnoveni atribut u kreiranju poetskih kompozicija, u izrazu, u odabiru reči, u preciznosti demistifikacije sadržaja. Vredno radi na svojoj sledećoj knjizi.

*

 San koji je Miša ispričao je mističan kao slika. Događa se u nekoj galeriji u kojoj ima dosta dečijih crteža. Pretpostavljam da je neka galerija za decu. Na zidu okačena „Atlantida“, Na radiju Serbone ide emisija „Čarobno jutro“. Lep glas je vodi, pomislim. Čitam krupan natpis na jednom od papira na stolu: „JT ART ATELJE“. Uzimam četkicu, umačem u boju, povlačim jednu, drugu, treću liniju. I ne znam koliko je prošlo vremena, znam samo da je sad na radiju išla emisija „Magična noć“, i ponovo taj glas. Udaljim se malo od rada, a on stoji iscrtano – Jasmina Trifunović. Jasmina je akademski umetnik i dečiji edukator kreativnosti. Učestvovala je na raznim festivalima i kolonijama, poput festivala Dev9t, u prostoru Stare ciglane, kolonije Evolutivno do umetnosti, kolonije na Adi… Osnivač je JT art ateljea za decu do 15 godina, koji je pokrenula shvativši da je likovna edukacija neophodna kao ključni deo estetske promene društva. Vodila je na radio Serboni dečije emisije Čarobno jutro i Magična noć, u kojima ima pomoć mališana iz ateljea. Jasmina ima svoj blog i vlog, a postavlja za mlade stvaraoce korisne video klipove na YouTube-u. Neumorno slika i deli svoje umeće sa najmlađima u svom ateljeu u Beogradu.

*

 Nina je potom izvukla još jedan san iz rukava. Sanjam da su mi oči pune pčela, pa kad uspem nekako da odškrinem kapke, vidim Izlomljene linije oko sebe. I u tom suludom kretanju zaradim veliki masničavi beleg na kolenu i upadnem u oganj, od ljutnje. Ljutnja i razbistri vidik i vidim kako se nalazim među nekim ogromnim nepoznatim rečima, kojima ispitujem koren. Stetoskopom proveravam diše li morfološka osnova dve reči o koje sam zapela. Pokušaću da sričem: A-N-Đ-E-L-A  P-E-N-D-I-Ć. Miša joj je udelio doktorat za trud. Anđela Pendić je drugi put u NinoDragovim redovima, što nas posebno raduje. Trenutno je student doktorskih studija na Filološkom fakultetu u Beogradu, smer Opšta lingvistika. Ima dve objavljene zbirke pesama, Beleg (2015, objavljen kao prvonagrađeni rukopis na festivalu Pjesnička reč na izvoru Pive) i Oganj (2016, prva nagrada na Somborskom književnom festivalu). Kao višestruki finalista Festivala poezije mladih u Vrbasu, zastupljena u zbirkama ljubavne poezije koje je festival objavio 2015. i 2018. godine – Izlomljene linije i Oči pune pčela. Trostruki dobitnik druge nagrade na Ratkovićevim večerima poezije. Dva puta je bila finalista festivala u Zaječaru i Knjaževcu. Objavljivala poeziju u pančevačkim Rukopisima, u časopisima: Dometi, Trag, Prosvjeta, Balkanski književni glasnik. Učesnik prve pesničke radionice „Anonimni pesnici“ pod mentorstvom Ognjenke Lakićević. Zastupljena u zborniku radova „Ova strana kuće“ (2019, urednik Đorđe Majstorović) nastalim u toku književne kolonije „Tekst je prisutan“ u Malom Iđošu.  Njena rečitost vidljia u vrlo britkoj analizi dela  je poseban začin NinoDragovih večeri.

*

 Miša je imao još jedan san. Smešten sam na neki kanabe, s rukama prekrštenim na grudima, i gledam u rupicu na plafonu. Sad da li je stvarno bila rupa ili sam ja buljeći sebe ubedio u to, ne znam. No, osećao sam se kao u kavezu dobrih namera, od nelagode ne znam da l da skrenem levo pogled. Ipak uspevam, a pored mene psihoanalitični glas izusti mrtvo ozbiljno: Ispričaj mi šta si skoro sanjao. Ni Jung me ne bi ovoliko polusvesnog ispitivao, mislim se. Kažem mu: a ti, tebi se može, eto, kažem – može ti se- zato što si MATEJ i zato što si VILOTIJEVIĆ, eto. Nek sam ti rekao. Matej Vilotijević je odomaćeni gost NinoDraga, i njegova psihoterapeutska vizura s kojom pristupa delima zastupljenim na NinoDragu daju posebnu širinu. Profesionalne vode odvele su ga ka psihijatriji – transakcioni psihoterapeut. Bavi se i profesionalnom fotografijom, ali i pisanjem, koje često koristi kao kreativno sredstvo za svoje psihoterapeutske seanse, jer ih ponekad piše namenski kako bi od klijente bolje upoznao sa njihovim psihološkim nanosima i rekvizitima koje mogu upotrebiti ne bi li sebi olakšali. Tekstove objavljuje, pored NinoDragovog sajta, i na ličnom blogu: samsvojblog.wordpress.com – „Pričama kroz život“.

*

Nina je iznedrila poslednji san za večeras. Sanjam da sam poznati pisac , dakle jedan od onih ambicioznih Sizifa, i vozim se novim mostom na adi, koji se tek gradi. Pored mene moj drug Dejić. Ne obazirem se na čistinu puta ispred sebe, jer duboka je noć, teško da će neko izleteti. I taman što to izgovorih kad auto udari o nešto i tvrdo i meko istovremeno. Otvorim vrata auta koji se dimio i vidim da sam udario ženu.. Ne znam otkud se tu pojavila. Priđem da vidim da li mogu da pomognem, oko nje rasute pobelel Crtice iz života. Na njoj ceduljica koju podiže i čita moj drug DEJIĆ – ANĐEL I JA. Anđelija Dejić, rođena Užičanka, studirala je Srpsku književnost i jezik na Filološkom fakultetu u Beogradu. Kao veliki knjigoljubac i, pre svega, redak intutitivni poznavalac književnosti i načina njenog stvarnja, dugo se pripremala da se i sama, relativno nedavno, otisne u stvaralačke spisateljske vode i to mahom prozne. Njen imaginarni prozni svet samo naizgleda čine događaji iz njenog iskustva, bilo ličnog ili usvojenog kroz tuđi iskaz. Iz svakodnevnih doživljenih situacija izvlači potku i, poput drevnih vezilja, veze priču, kao sudbinsku mogućnost svakoga od nas. I stvarno, njene priče su kao vlastiti odraz na zamagljenom prozorskom staklu dok napolju pada sneg. Život se prelama u njenoj prozi, koliko i prozaičnost u životu. Pored pisanja, razvija se i kroz slikarski izraz, u kom uspeva da nadoknadi nemoć reči pred impresijama. Jedan je od inicijatora NinoDraga, zaslužna najpre za njegovo ime, a zatim i kao entuzijastični medijum NinoDragove ideje, pored Miše i Nine, stalni je njegov deo. Svoj dalji stvaralački razvoj nastavlja u Beogradu. S njenim radovim možete se upoznati, između ostalog, i na našem sajtu.

*

 Sedmog dana je NinoDrag stvorio svet od Miloševih, Antoelinih, Anđelinih, Jasmininih, Anđelijinih, Matejevih, Mišinih, Nininih snova. Tom prilikom se potvrdila ona Lorensova mudrost: Svi ljudi sanjaju, ali ne na isti način. Oni koji sanjaju noću u prašnjavim, zabačenim delovima svog uma, bude se danju da shvate da je to bila samo taština; ali sanjari dana su opasni ljudi, jer mogu da deluju prema svojim snovima otvorenih očiju, kako bi ih učinili mogućim. Tako da pišite, sanjajte, isto je. Do buđenja na NinoDrag osmici.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s