PRESKOČI PREPREKU u duhu VESELOG LICA i NinoDrag VAU ARS ZAJEDNIČARENJA

Tekst: Nikolin Nina Babić

Desio se taj 26. septembar 2020, u klubu LJUBIČICA, na Dorćolu u Beogradu, i u njemu humanitarno umetničko veče PRESKOČI PREPREKU za Aniku Manić, devojčicu obolelu od spinalne muskularne atrofije, ili skraćeno SMA, tip 1, za čije lečenje terapijom Zolgensma je potrebno izdvojiti neverovatnih 2,1 milion evra. S obzirom da je novac neophodno sakupiti što pre, drugu sezonu NinoDrag Zajedničarenja odlučili smo da započnemo na posve drugačiji način – najpre, potvrdnim odgovorom Slađani Bušić i njenom VESELO LICU i ideji da se ovo veče organizuje i ponese naziv PRESKOČI PREPREKU – i tako postasmo suorganizatori.

S obzirom da se mala Anika bori s najvećim izazovom koje jedno ljudsko biće može dobiti – izazov za očuvanje života – simbolično smo i pred učesnike postavili male kreativne izazove u duhu NinoDrag ZAJEDNIČARENJA (izgovoriti pesmu u različitim raspoloženjima, tonalitetima, položajima, sa zvučnim efektima, uz saradnju publike, u rep varijanti itd). I zaista su brojni učesnici vrlo dovitljivo odgovorili na svoje izazove, te tako prijatno oneobičili sam događaj. Ovo veče prepuno naročite kreativne energije i humanog duha vodila je Slađana Bušić.

U skladu sa izvučenim izazovom MILICA (MORE) MILOVANOVIĆ je svoju pesmu govorila uz muzičku pratnju Dee Džanković na gitari.

ANTONELA MIK je svoju pesmu „Pokvareno nešto“ govorila, najpre unazad, a zatim i regularno, a VERICU PREDU PREVERU je izazov naveo da svoju pesmu „Simetričnost“ govori što je moguće glasnije. MARKO KRAGOVIĆ je imao zadatak da još više naglasi svoj ionako dubok glas tokom čitanja pesme „Predeo izuzetnih oblika“, što je on i učinio. DEA DŽANKOVIĆ je govorila pesmu „U procesu“. VLADIMIR PEŠIĆ je vrlo umešno, u duhu dobijenog izazova, repovao svoju pesmu „Može li se bez gorčine“, a zatim je i počastio sve prisutne muzičkom autorskom numerom „Belim oblacima sna“.

DANIJELA KOSTIĆ je, kako kaže, dobila izazov koji se slaže uz njenu crnogorsku genetiku, a to je da sporo pročita sopstvenu pesmu „Kad te nema“, što je ona uspešno i učinila, jer je, kako dalje u šaljivom tonu nastavlja – „vežbala pola veka“. „Inače imam tremu kad čitam i ovo će verovatno da mi pomogne“, izjavila je KATARINA FIAMENGO ALISPAHIĆ za svoj izazov marširanja uz čitanje, pre nego što je započela govorenje svoje pesme „Vazduh“ uz sopstveno marširanje pripomognuto samoiniciranim marširanjem publike. ŠIMON CUBOTA je na sebi svojstven način govorio pesmu „Predah“ u sedećem položaju. EMILIJA VUČIĆEVIĆ je vrlo kratku, ali upečatljivu pesmu bez naslova govorila šetajući među publikom. Naša ANĐELIJA DEJIĆ je svoju pesmu „Čuvarkuća“, u skladu sa izvučenim izazovom, govorila najbrže što je mogla, a potom i regularno.

DARKU HABAZINU je izazov nagano da pesmu „Preostaje“, najpre, kaže s maskom na licu, a potom i da je ponovi bez ove fizičke prepreke. Izazov SANJE RADULOVIĆ je angažovao palčeve i kažiprste publike u zajedničko pucketanje dok je ona govorila pesmu s dominantnim stihovima „Snjeg leži, ja stojim“ – čiji je stih „Osjetljiva sam na zvukove“ u ovom zvučnom kontestu naročito oživeo. LAZAR BRAJKOVIĆ je pesmu „Dobrodošli u belu košulju“ govorio razgovetno, uz naglašavanje svakog sloga i pojačano otvaranje usta. Izazov MONIKE NECPALOVE se poigravao sa menama njene boje glasa dok je govorila pesmu na maternjem, slovačkom jeziku. Pesmi „Ne dam nikom vazduh koji pustiš“ ALEKSANDRA STANIĆA ŠKODRIĆA je izazov bio u dosluhu emocijom koju ona u sebi prirdno sadrži – a to je ljutnja, gnev.

S druge strane, primorska pesma MILOŠA DEKIĆA je imala neobičnu muzičku pratnju Vladimira Pešića. IGOR MARKEŠIĆ govorio nam je svoju intrigantnu pesmu na sceničan načain. Naš Miša, MIODRAG JOVIČIĆ govorio je arhaičnim izmenjenim glasom svoju kratku pesmu „Podzemni jezik“. Moja malenkost, NIKOLINA NINA BABIĆ, u skladu s izazovom, najpre je govorila nasumično odabrane stihove pesme „Sinkopa daha“, van uobičajenog reda, a potom i njihovim regularnim redosledom. JASNA KINĐIĆ je, takođe, govorila svoje stihove uz angažovanje publike, koja je šaputala proizvolne reči ili stihove Jasnine pesme, proizvodeći vrlo upečatljiv efekat eha. I kao „višnjica na torti i ona koja sve nas oseća i spaja“ govorila je sopstvenu pesmu pod nazivom „Povez oko sunca“ i SLAĐANA BUŠIĆ u autentičnom odgovoru na izazov – odnosno, u dvoglasu sa Jasnom Kinđić.

Posebnoj čari večeri doprineli su svojim vokalnim bravurama Aleksa Nedeljković i grupa SKARDUS, otvorivši, a potom i zatvorivši oficijelni deo večeri numerama iz srpske i ruske muzičke baštine.

Plemenitim zajedničkim iznedravanjem lekovite kreativne energije, pokrenuli smo talas humanih gestova koji su na Anikin humanitarni broj doneli preko 14 000 SMS poruka (od po 200 dinara) i direktnih 13 000 dinara i time je približili za korak njenoj šansi ka izlečenju. No, borba je i dalje u toku, te je neophodno da razglasite, prosledite apel da se ukuca 858 na 3030. Hvala svima koji su dali svoj vredni doprinos i učešćem i donacijom, i onima koji će se tek priključiti.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s