Izbor iz rukopisne zbirke pesama Nikoline Nine Babić

Пород

Porod

 дан ми међу прстима цури 
 као зрневље песка
 или зрневље семена
 родих га рано
 кад и себе
 у олујном повечерју
 родих га 
 да ми видело покаже
 да ли то са дланова
 између прстију
 по отисцима 
 корака 
 на тлу 
 клизи 
 песак 
 или 
 семе



Пре него што зарониш у циклусе збирке, 
засади семе нечега. Пусти да хоризонтални 
покрет ока подстакне клијање, не би ли 
свршетак донео плод. Затим га кушај 
пуном ширином првог загрижаја. 
    


                       ____________________________________




dan mi među prstima curi 
kao zrnevlje peska
ili zrnevlje semena
rodih ga rano
kad i sebe
u olujnom povečerju
rodih ga 
da mi videlo pokaže
da li to sa dlanova
između prstiju
po otiscima 
koraka 
na tlu 
klizi 
pesak 
ili 
seme


 Pre nego što zaroniš u cikluse zbirke, 
 zasadi seme nečega. Pusti da horizontalni pokret 
 oka podstakne klijanje, ne bi li svršetak doneo plod. 
 Zatim ga kušaj punom širinom prvog zagrižaja. 


 _______________________________________________


Birth

Days are seeping through my fingers
Like dropping sand,
Like dropping seed,
I birthed him and myself early,
One tempestuous close of day.
I birthed him to bring into light
That which slides off my palms, 
Between fingers, 
Onto past steps on the ground — 
Strands of sand or strands of seed…

 
 

 _[1] Pesma je objavljena u međunarodnom 
zborniku Vrata poezije (The Gates Of Poetry), 2018, 
na engleskom, srpskom i rumunskom jeziku.
 [2] Pesma je objavljena u časopisu Trag, 
br. 55, 2018, stranice 41-44.

Јаз

Jaz

нисам то ја
 у замаху
 згрчених шака
 идеје једног бога
 није то моје месо
 мирисало на подруме
 нити ноздрва
 хучући плашила
 ратне псе
 који су ми
 режали на друмове
 за вратом
 није то шамар
 моје руке
 на образима
 домовине у ритама
 начетих почетака
 нити су црвено небо
 стругале дупље очију
 што су у пару
 избегле из крила осуде
 у предрасуде
 нисам
 та путеност
 ни траг у
 живом песку дотрајавања
 ни зеница угојена призорима,
 ни руке у ваздуху
 од којих ме склепаше
 и заповедише
 да будем другима мост
 прамен сам
 тврдог светла
 закључан у кост

__________________________________

nisam to ja
u zamahu
zgrčenih šaka
ideje jednog boga
nije to moje meso
mirisalo na podrume
niti nozdrva
hučući plašila
ratne pse
koji su mi
režali na drumove
za vratom
nije to šamar
moje ruke
na obrazima
domovine u ritama
načetih početaka
niti su crveno nebo
strugale duplje očiju
što su u paru
izbegle iz krila osude
u predrasude
nisam
ta putenost
ni trag u
živom pesku dotrajavanja
ni zenica ugojena prizorima,
ni ruke u vazduhu
od kojih me sklepaše
i zapovediše
da budem drugima most
pramen sam
tvrdog svetla
zaključan u kost

__________________________________________

Грешник

Grešnik

 
 видим га
  
 не човека
 већ зрно песка
 из профила
 дете беле уличне прашине       
 потамнеле    
 напијене жучи
  
 није то човек
 већ претучени понос
 у ритама тајни
  
 губи нешто
 са отежалих капака
 док будан сања
            
 човеколико зрно песка
 стоји пред стражарима
 лажљивог раја
 у њима 
 одсуствује сажаљење
  
 не мари
                                                                              
 с његовог потиљка 
 и даље силази ново јутро
 на гвоздене трепавице
  
 На међу сваког стиха уметни гутљај 
чаја од јагорчевине. Две кришке поморанџе 
уметни у сан. 


 _______________________________________



vidim ga

ne čoveka
već zrno peska
iz profila
dete bele ulične prašine       
potamnele    
napijene žuči

nije to čovek
već pretučeni ponos
u ritama tajni

gubi nešto
sa otežalih kapaka
dok budan sanja

 čovekoliko zrno peska
 stoji pred stražarima
 lažljivog raja
 u njima 
 odsustvuje sažaljenje
 
ne mari

s njegovog potiljka 
i dalje silazi novo jutro
na gvozdene trepavice

 Na među svakog stiha umetni gutljaj čaja 
od jagorčevine. Dve kriške pomorandže umetni u san. 



 _______________________________________



The sinner

I see him.
Not a man,
But a grain of sand
from the side.
A child of white street dust,
With darkened,
Drunken bile...

It is not a man
It is the beaten pride 
clad in the rags of secrets.

He is losing something
off the heavy eyelids
while dreaming awake.

The humanlike grain of sand 
is standing before the guards
of a deceitful paradise.
They feel no remorse.

He does not care.
From his neck
A new morning will still come down
Onto his lashes of iron.

  [3] Pesma je objavljena u međunarodnom 
zborniku Vrata poezije (The Gates Of Poetry), 
2017. godine, na engleskom, srpskom i 
rumunskom jeziku.
 [4] Pesma je objavljena u časopisu Trag, 
br. 55, 2018, stranice 41-44.

Сенка орахова

Senka orahova

                                   

               с прага                                                                                                      
            два корака у прашини  отресам                                                
           и стављам на рамена                                                   
                          шарке уласка загудаше                                               
     поростором орахове љуске
  
 *                                      
  
 гледам                                                                                
 У подруму старац 
 тимари гиздаво време 
 шљивовицом, ораховим језгром 
 и нашим одласцима
 штимује петлов лепет
 уз корак пред свитање 
  
                                                                 видим
 на тавану 
 ми тумарамо 
 густим мраком безњеговице
 с пламеним петлом 
 на заласку у грудима
  
 у укрштај грања старог ораха
 запела хлебна сенка старца
 претворена у 
 насушно дочекивање 
 унука из далека
 
 
 Пронађи стари, дрвени праг, који зашкрипи 
на притисак чизама. Још боље ако имаш свој. 
И врата која су дуго замандаљена 
и која се с отпором отварају. 
Слушај јаукање прага и врата 
у међуредовима. Балкански 
окриви промају. Гледај да буде зима. 



 ______________________________________



s praga                                                                            
                                         dva koraka u prašini otresam                                                                           
i stavljam na ramena  
                                                            šarke ulaska zagudaše                                               
                               porostorom orahove ljuske

*
 gledam                                                                                
 U podrumu starac 
 timari gizdavo vreme 
 šljivovicom, orahovim jezgrom 
 i našim odlascima
 štimuje petlov lepet
 uz korak pred svitanje 
 
                                                      vidim
 na tavanu 
 mi tumaramo 
 gustim mrakom beznjegovice
 s plamenim petlom 
 na zalasku u grudima
 
u ukrštaj granja starog oraha
 zapela hlebna senka starca
 pretvorena u 
 nasušno dočekivanje 
 unuka iz daleka


 Pronađi stari, drveni prag, koji zaškripi 
na pritisak čizama. Još bolje ako imaš svoj. 
I vrata koja su dugo zamandaljena 
i koja se s otporom otvaraju. Slušaj 
jaukanje praga i vrata u međuredovima. 
Balkanski okrivi promaju. Gledaj da bude zima.  

 [5] Pesma je objavljena u "Danici" godišnjaku 
Vukove zadužbine za 2019. godinu.

ТрагаОци

TragaOci

 чеда ти скупљају орахе
 под дрвеном сенком
  
 чујеш ли, старче
 чеда ти скупљају
 грашке ораха са чела
  
 крцкају зубима љуску
 не би ли језиком до језгра
  
 тврд је орах
 а тврђи је инат зуба 
  
 чујеш ли, старче
 крцкање ораховог меса
 под језиком времена
  
 и удове темеља
 и темеље кровова
 и нокте усуда
 са језика им пљувачка 
 претвара твоју коштану срж
 у траг
  
 траг који ће 
 у нарамку таме
 носити 
 грудобољу ораха
  

  Архитектура духа, П. П. Његош, симболика 
ораха у нас, фигура деде, предак, преци, пречи?, 
ми, ја, унутар ми је ја, чије? Ко прекине низ, 
тај је недостојан „грудобоље ораха“. 
 Кажу да је низ одавно прекинут, али да 
је прича о њему створила нови, жилавији, 
који се не да тако лако, сем заједничкој песми, 
након које се тетура у ритму прангије и бежи 
на коњу у правцу непознатом живима. 
Уметници тврде да знају и труде се да објасне на 
посвађаним вавилонским језицима, миленијумима. 
Да ли су успели? Није познато, још увек. 


______________________________________________



čeda ti skupljaju orahe
  pod drvenom senkom

 čuješ li, starče
  čeda ti skupljaju
  graške oraha sa čela

 krckaju zubima ljusku
  ne bi li jezikom do jezgra

 tvrd je orah
  a tvrđi je inat zuba
 
 čuješ li, starče
  krckanje orahovog mesa
  pod jezikom vremena

 i udove temelja
  i temelje krovova
  i nokte usuda
  sa jezika im pljuvačka 
  pretvara tvoju koštanu srž
  u trag

 trag koji će 
  u naramku tame
  nositi 
  grudobolju oraha

 Arhitektura duha, P. P. Njegoš, simbolika oraha u nas, figura dede, 
predak, preci, preči?, mi, ja, unutar mi je ja, čije? Ko prekine niz, 
taj je nedostojan „grudobolje oraha“. 
  Kažu da je niz odavno prekinut, ali da je priča o njemu stvorila 
novi, žilaviji, koji se ne da tako lako, sem zajedničkoj pesmi, 
nakon koje se tetura u ritmu prangije i beži na konju u pravcu 
nepoznatom živima. Umetnici tvrde da znaju i trude se da 
objasne na posvađanim vavilonskim jezicima, milenijumima. 
Da li su uspeli? Nije poznato, još uvek. 

 [6] Pesma je objavljena u časopisu Trag, 
br. 55, 2018, stranice 41-44.

Мишје време

Mišje vreme

 и док жилет 
 оштра казаљка
 прави траљаве резове 
 на финој површи меса
 пребирам бивше негативе
  
 пегави им бројеви
 кожу пресипају у 
 пешчаник
  
 прошлост се 
 залепила уз длаку 
 простора
 и макац ни за палац 
  
 румен меса
 бледи од страха
 у близини оштрице
 секундаре за вратом 
  
 кушам свој глас 
 да се из мишје дупље 
 промоли
  
 
 
 Када једном пустиш свој глас (низ песму), добро му 
упамти све нијансе које може да пружи: гргутавог 
под водом, испрекиданог од налета ветра, шиштећег 
пред ватром, укопчаног у страху, кликтавог под 
плаветнилом, ћудљивог над земљом, повишеног 
при афекту, небоносног при распевавању. 
Кушај га ситно, дозирано и опрезно, 
да га пре времена не изгрицкаш. 




__________________________________________



i dok žilet 
oštra kazaljka
pravi traljave rezove 
na finoj površi mesa
prebiram bivše negative

pegavi im brojevi
kožu presipaju u 
peščanik

 prošlost se 
 zalepila uz dlaku 
 prostora
 i makac ni za palac
 
rumen mesa
bledi od straha
u blizini oštrice
sekundare za vratom 

 kušam svoj glas 
 da se iz mišje duplje 
 promoli

Kada jednom pustiš svoj glas (niz pesmu), 
dobro mu upamti sve nijanse koje može da pruži: 
grgutavog pod vodom, isprekidanog od naleta vetra, 
šištećeg pred vatrom, ukopčanog u strahu, 
kliktavog pod plavetnilom, ćudljivog nad zemljom, 
povišenog pri afektu, nebonosnog pri raspevavanju. 
Kušaj ga sitno, dozirano i oprezno, da ga pre
 vremena ne izgrickaš. 

  [7] Pesma je objavljena u Književnom pregledu, 
br. 22, stranice 77/78

Неизвесност

Neizvesnost

  
 из душека 
 протерана удобност
  
 кад утроба заурла потребом
 а мождани се секрет насади 
 на кључну кост
  
 и жуља 
 као оштар папир
 нежно слово
  
 над носом плафон 
 немушто мастиљав
  
 пред вратом
 замандаљена врата 
 у улози зида
  
 док браву 
 не дохватиш
  
  
 
 
  Стани испред врата. Ослушни како Јанусов 
божански завежај кључева при сусрету с твојим 
прстима открива у свом звуку метални двобој 
лица и наличја, собе и особе, унутра и споља пред 
двојаким знамењем врата – и отвора 
и препреке. Границе између светова, 
познатог и непознатог, 
твог и туђег. С које стране си ти? 


 ____________________________________________




iz dušeka 
proterana udobnost

kad utroba zaurla potrebom
a moždani se sekret nasadi 
na ključnu kost

i žulja 
kao oštar papir
nežno slovo

nad nosom plafon 
nemušto mastiljav

pred vratom
zamandaljena vrata 
u ulozi zida

dok bravu 
ne dohvatiš

 Stani ispred vrata. Oslušni kako Janusov božanski 
zavežaj ključeva pri susretu s tvojim prstima otkriva 
u svom zvuku metalni dvoboj lica i naličja, sobe i osobe, 
unutra i spolja pred dvojakim znamenjem vrata – 
i otvora i prepreke. Granice između svetova, poznatog 
i nepoznatog, tvog i tuđeg. S koje strane si ti? 

[8] Pesma je objavljena u Književnom pregledu, 
br. 22, stranice 77/78

Глад

Glad

 пролазим 
 трбуховом чаршијом 
 с кесом пуном 
 распетих туђих ноздрва
 и исколачених очију 
 што се тискају 
 око коре садржаја
  
 напослетку
 искошени звиждуци 
 и клопке прикривених уједа 
 терају срж
 под пазушну јаму
   
 изгладнело питање је:
 под леву или десну?
 
 
 На нагонској симфонији црева од памтивека 
почивају правила друштвене игре. Страшан
демон борави у стомачној пећини. Немој га 
будити, јер ћеш чути свргнуте легионаре, 
париску светину која јуриша на Бастиљу, 
радничку класу, војску, осиромашене, 
покорене, а нећеш умети да стишаш.
Глад се још никада није повукла, само се 
паразитски повуче у кости и чучи на 
ивици постојања. 


 ___________________________________________



prolazim 
trbuhovom čaršijom 
s kesom punom 
raspetih tuđih nozdrva
i iskolačenih očiju 
što se tiskaju 
oko kore sadržaja

naposletku
iskošeni zvižduci 
i klopke prikrivenih ujeda 
teraju srž
pod pazušnu jamu

izgladnelo pitanje je:
pod levu ili desnu?

 Na nagonskoj simfoniji creva od pamtiveka 
počivaju pravila društvene igre. Strašan demon 
boravi u stomačnoj pećini. Nemoj ga buditi, jer ćeš 
čuti svrgnute legionare, parisku svetinu koja juriša 
na Bastilju, radničku klasu, vojsku, osiromašene, 
pokorene, a nećeš umeti da stišaš. Glad se još nikada 
nije povukla, samo se parazitski povuče u kosti 
i čuči na ivici postojanja. 

[9] Pesma je objavljena u Književnom pregledu, br. 22, 
stranice 77/78

Скелетов звекир

Skeletov zvekir

  
 ту негде
 између два брега 
 хтења и остварења
  
 где меснато боли
 ишчекивање
 порођаја светла
  
 ту негде
 кажу
 на левој страни
 звучно
 звекир лаје 
 на празнине
 које прете
 на празнине 
 које куну
 сваки бели пород светла
 дочекан
 колевком зенице
  
 месната тмина
 ипак светли дахом
 упорна
 
 
 Кажу да је кремен само на мисао 
удаљена од изви-искре. Пламињај, док не 
досегнеш живо пуцкетање Прометејевог 
или Христовог ватросталног жара. 


 __________________________________________



tu negde
između dva brega 
htenja i ostvarenja

gde mesnato boli
iščekivanje
porođaja svetla

tu negde
kažu
na levoj strani
zvučno
zvekir laje 
na praznine
koje prete
na praznine 
koje kunu
svaki beli porod svetla
dočekan
kolevkom zenice

mesnata tmina
ipak svetli dahom
uporna

 Kažu da je kremen samo na misao 
udaljena od izvi-iskre. Plaminjaj, dok ne 
dosegneš živo pucketanje Prometejevog 
ili Hristovog vatrostalnog žara


[10] Pesma je objavljena u Književnom pregledu, 
br. 22, stranice 77/78.

Погача и бибер

Pogača i biber

 
  
 погрбљени небодери
 вуку се један за другим
 у ретровизору зенице
  
 и далеководи
 у струјном преплету
 некадашњих 
 руковања и загрљаја
  
 биберним путевима
 наше фасаде
 ломе нас
 као погаче
 и круне као со
 за добродошлицу
 туђим уснама
  
 себи остадосмо недослани и 
 измрвљени 
  
 добродошло збогом
  
 на концу струне
 самоћа и бог
 бог или самоћа 
  
 гудалу свеједно
 
 
 Ако икад кренеш натеран на пут, 
понеси са собом зрно соли, 
грумен земље и семе пшенице – да тамо 
где те намера наведе да се утврдиш, 
а не наиђеш на добродошлицу, сам 
себи погачу умесиш и пошкропљену 
сољу уснама принесеш. Где год да те 
пут нанесе, важно је да у себи самом 
имаш дом. 


 _____________________________________________


pogrbljeni neboderi
vuku se jedan za drugim
u retrovizoru zenice

i dalekovodi
u strujnom prepletu
nekadašnjih 
rukovanja i zagrljaja

bibernim putevima
naše fasade
lome nas
kao pogače
i krune kao so
za dobrodošlicu
tuđim usnama

sebi ostadosmo nedoslani i 
izmrvljeni 

dobrodošlo zbogom

na koncu strune
samoća i bog
bog ili samoća 

gudalu svejedno

 Ako ikad kreneš nateran na put, ponesi 
sa sobom zrno soli, grumen zemlje i seme
 pšenice – da tamo gde te namera navede 
da se utvrdiš, a ne naiđeš na dobrodošlicu, 
sam sebi pogaču umesiš i poškropljenu solju 
usnama prineseš. Gde god da te put nanese, 
važno je da u sebi samom imaš dom. 


 [11] Pesma je objavljena u časopisu Trag, 
br. 55, 2018, stranice 41-44, pod naslovom "Na koncu strune"

Плочник

Pločnik

 
  
 из неког 
 бившег живота
 кези ми се
  
 памћењем
  
 киша наноси 
 олово
 исковано на њему 
 агресијом
 водене песнице 
 не штеде
 године
  
 погађају
 као ударцима чекића
 исти плочник 
 у мени
  
 кајање
  
 шкргућу точкови аутомобила
 у покушају да посвађају воду и тло
  
 сећам се
  
 ти си ходао
 ја - полетела
  
  
  
  Замисли како су речи ове песме капи 
воде које истовремено капљу из чесме у 
стану,  фонтане 
с теби најинтензивнијим сећањима, из чаше,  
са чела, са тек истушираног тела, с мокрог 
прозора ког нагло отвараш. Капљу ти на 
рашље дланова. Отвори извор  и спери их.   



 __________________________________________



iz nekog 
bivšeg života
kezi mi se

pamćenjem

kiša nanosi 
olovo
iskovano na njemu 
agresijom
vodene pesnice 
ne štede
godine

pogađaju
kao udarcima čekića
isti pločnik 
u meni

kajanje

škrguću točkovi automobila
u pokušaju da posvađaju vodu i tlo

sećam se
ti si hodao
ja nezrelo letela

 Zamisli kako su reči ove pesme kapi vode koje istovremeno 
kaplju iz česme u stanu,  fontane s tebi najintenzivnijim 
sećanjima, iz čaše,  sa čela, sa tek istuširanog tela, 
s mokrog prozora kog naglo otvaraš. Kaplju ti na 
rašlje dlanova. Otvori izvor  i speri ih.   

 [12] Pesma je objavljena u časopisu Trag, 
br. 55, 2018, stranice 41-44, pod naslovom