Autorka: Anđelija Dejić
Pišite autorki:
* Priča je nastala kao odgovor na izazov „Una“. Pogledajte odgovore i na ostale izazove ovde.
Уочи Божића
Анђелија Дејић
Знаш ли да у шестој недељи трудноће у жени већ куцају два срца?
Стварно?
Да, може јасно да се чује, када је све у реду.
Мислила сам да се то дешава касније. Како почне срце да куца?
Не знам тачно, дотле нисам стигла. Вероватно дође до неког чудотворног праска у нервима ембриона.
Већ су се створили нерви???
О да, недељу дана раније.
То је већ читав живот.
Кажу да живот настаје тек кад се роди. Него, шта се ово чује?
Ово пуцање?
Да, шта је то?
Већ је прошла поноћ, људи славе рођење Исусово.
Тако што пуцају?
Вероватно по селима пуцају из пушака, а овде у граду људи бацају петарде, ватромете, шта ко има.
И Исусу не смета оволика бука?
Исус је мртав.
Не разумем, шта се онда слави?
То је празник, Божић, у питању је само митологија.
Само митологија?
Да, хришћанска митологија о сину Божијем који страда зарад човечанства.
Како је страдао?
Убили су га, разапели на крст.
Људи су то урадили?
Немају сви људи срце.
Али нису ни сви без срца лоши.
Како год, причај ми још о том праску од којег закуца срце.
Рекла сам ти да нисам стигла дотле!
Да ли се ту крије тајна великог праска?
То би било исувише песнички! Причај ми о животу.
Нема ту много шта да се прича, родиш се, облачиш свакакве униформе и маске, преживиш 2020. и надаш се да ћеш коначно отићи у Португал.
Зашто баш Португал?
Има тамо једна плажа са кампом, нема никада много људи, могла бих тамо душу да оморим.
Звучиш као да не волиш људе.
Није истина, само не волим гужву.
Не звучи ми баш примамљиво тај живот.
Уме да буде.
Шта си радила јуче?
Плакала сам у таксију.
А таксиста?
Довезао ме кући и наплатио вожњу.
И он има срце?
Па нису сви људи који имају срце добри. Уосталом, он је радио, није могао ништа друго да уради.
То су, дакле, те униформе?
Да.
Јеси ли и ти носила униформу као таксиста?
Не, људи не плачу кад носе униформе.
Хоћеш ли ти да славиш рођење Исусово?
Па спремићу ручак, долазе нам Бобанови родитељи, треба рано да устанем да умесим чесницу…
Значи обући ћеш још једну униформу… И даље пуцају.
Сваке године је тако.
Мало ће те болети.
Знам, рекао је доктор.
Волела бих да видим тај ватромет.
Лепо је, разлију се боје по небу.
Као када ти умочиш четкицу у воду док ствараш?
Тако некако.
Морам сада да идем.
Кажи ми само како се зовеш?
Немам име.
*
Уну је пробудио бол у стомаку. Кренула је ка тоалету, пазећи да не пробуди Бобана. На жутим гаћицама разлила се свежа крв. Доктор је рекао да не би требало да боли више од просечне менструације. Срце јој је тукло грудни кош. Неко је у даљини бацао петарде.
A, kako glasi tvoja priča o Uni? Pošalji nam je na ninodrag@outlook.com, a kao nagradu za trud očekuj knjigu 🙂
Saznaj više o izazovu ovde.
